Quicunque vult
1 Свако ко хоће да га Бог спасе треба да се пре свег држи опште вере. 2 Без сумње ће отићи у вечну пропаст ко ову веру не сачува потпуну и неизвитоперену.
3 Ово је та општа вера: ми поштујемо једног Бога у тројици и тројицу у јединици, 4 не мешајући лица нити раздвајајући суштине, 5 јер једно је лице Оца, друго је лице Сина, а друго Светога Духа. 6 Ипак је једно Божанство Оца и Сина и Светога Духа, једнака им је слава и њихово величанство има заједничку вечност.
7 Какав је Отац, такав је Син, такав је и Свети Дух: 8 Отац није створен, Син није створен, Свети Дух није створен; 9 Отац се не да обухватити, Син се не да обухватити, Свети Дух се не да обухватити; 10 Отац је вечан, Син је вечан, Свети Дух је вечан; 11 па ипак нису три вечна, него је један вечан; 12 такође нису три нестворена, нити три необухватна, него је један нестворен и један необухватан. 13 На сличан начин Отац је свемоћан, Син је свемоћан, Свети Дух је свемоћан; 14 па ипак нису три свемоћна, него је један свемоћан. 15 Тако Отац је Бог, Син је Бог, Свети Дух је Бог; 16 па ипак нису три Бога, него је један Бог. 17 Тако Отац је Господ, Син је Господ, Свети Дух је Господ; па ипак нису три Господа, него је један Господ.
18 И као што нас хришћанска истина обавезује да признамо да је свако лице по себи Бог и Господ, тако нам наше опште вероисповедање забрањује да називамо три Бога или три Господа.
19 Оца нико није начинио: нити је створен, нити је рођен. 20 Син потиче само од Оца: није начињен нити је створен, али је рођен. 21 Свети Дух је од Оца и Сина: није начињен, нити је створен, нити рођен, него происходи. 22 Према томе: Отац је један – нису три оца, Син је један – нису три сина, Свети Дух је један – нису три света духа.
23 И у овој Тројици нико није испред ни иза другога, нити је ко већи или мањи од другога, 24 него сва три лица имају заједничку вечност и исту једнакост. Тако, као што је претходно речено, поштујемо тројицу у јединици и јединицу у тројици. 25 Дакле, ко хоће да га Бог спасе, нека овако мисли о Светој Тројици.
26 Даље – за вечно спасење потребно је да човек исправно верује о утеловљењу Господа нашега Исуса Христа. 27 А права вера је: верујемо и исповедамо да је Господ наш Исус Христос Син Божији, како Бог исто тако и човек. 28 Ис суштине Очеве он је Бог, рођен пре него је настало време, а из суштине своје матере он је човек, рођен у времену. 29 Савршени Бог, савршени човек, који се састоји из разумне душе и човечије пути, 30 једнак Оцу по божанској природи, а мањи од Оца по човечијој природи. 31 Иако је и Бог и човек, то нису два Христа, него један. 32 Он је један – не зато што се Божанска природа преобратила у пут, него зато што је Бог узео човечанску природу на себе. 33 Он је један – не зато што су се помешале суштине, него зато што је јединствена личност. 34 Јер као што су једно разумна душа и пут човекова, тако су Бог и човек један Христос.
35 Он је страдао за спасење наше, сишао у ад, устао из мртвих, 36 узнео се на небеса и седи с десне стране Очеве, одакле ће доћи да суди живима и мртвима. 37 О његову доласку сви ће људи морати да ускрсну у телима својим и да дају рачуна о својим елима: 38 и који су чинили добра отићи ће у живот вечни, а који су чинили зла у огањ вечни.
39 Ово је општа вера. Не може се спасти нико ко се верно и чврсто не држи ове вере.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Како је било на почетку, тако и сада и у векове векова. Амин.
